Četvrtak 21.08.2014.
Četvrtak 21.08.2014.
Ez 36, 23-28; Ps 51, 12-15.18-19; Mt 22, 1-14
Ez 36, 23-28
Ovo govori Gospodin: »Ja ću posvetiti ime svoje veliko, oskvrnuto među narodima, vi ga oskvrnuste posred njih! I znat će narodi da sam ja Gospodin — riječ je Gospodina Boga — kad na vama, njima na očigled, pokažem svetost svoju. Tada ću vas sabrati iz svih naroda i skupiti iz svih zemalja, i dovesti vas u vašu zemlju. Poškropit ću vas vodom čistom da se očistite. Očistit ću vas od svih vaših nečistoća i od svih kumira vaših. Dat ću vam novo srce, nov duh udahnut ću u vas! Izvadit ću iz tijela vašega srce kameno i dat ću vam srce od mesa. Duh svoj udahnut ću u vas da hodite po mojim zakonima i da čuvate i vršite moje naredbe. I nastanit ćete se u zemlji koju dadoh vašim ocima, i bit ćete moj narod, a ja ću biti vaš Bog.«
Ps 51, 12-15.18-19
Čisto srce stvori mi, Bože,
i duh postojan obnovi u meni!
Ne odbaci me od lica svojega
i svoga svetog duha ne uzmi od mene!
Vrati mi radost svoga spasenja
i učvrsti me duhom spremnim!
Učit ću bezakonike tvojim stazama,
i grešnici tebi će se obraćati.
Žrtve ti se ne mile,
kad bih dao paljenicu, ti je ne bi primio.
Žrtva Bogu duh je raskajan,
srce raskajano, ponizno, Bože, nećeš prezreti.
Mt 22, 1-14
U ono vrijeme: Isus ponovno prozbori svećeničkim glavarima i starješinama naroda u prispodobama: »Kraljevstvo je nebesko kao kad neki kralj pripravi svadbu sinu svomu. Posla sluge da pozovu uzvanike na svadbu. No oni ne htjedoše doći. Opet posla druge sluge govoreći: 'Recite uzvanicima: Evo, objed sam ugotovio. Junci su moji i tovljenici poklani i sve pripravljeno. Dođite na svadbu!'« »Ali oni ne mareći odoše — jedan na svoju njivu, drugi za svojom trgovinom. Ostali uhvate njegove sluge, zlostave ih i ubiju. Nato se kralj razgnjevi, posla svoju vojsku i pogubi ubojice, a grad im spali.« »Tada kaže slugama: 'Svadba je, evo, pripravljena ali uzvanici ne bijahu dostojni. Pođite stoga na raskršća i koga god nađete, pozovite na svadbu!'« »Sluge iziđoše na putove i sabraše sve koje nađoše — i zle i dobre. I svadbena se dvorana napuni gostiju. Kad kralj uđe pogledati goste, spazi ondje čovjeka koji ne bijaše odjeven u svadbeno ruho. Kaže mu: 'Prijatelju, kako si ovamo ušao bez svadbenoga ruha?' A on zanijemi. Tada kralj reče poslužiteljima: 'Svežite mu ruke i noge i bacite ga van u tamu, gdje će biti plač i škrgut zubi.' Doista, mnogo je zvanih, malo izabranih.«
Komentar (Škola molitve)
Jesmo li mi kada razmišljali o tome da je to kraljevstvo nebesko pripravljeno za nas, za svakog od nas? Bez iznimke.
Kad razmislimo kakva bi to svadba bila koju jedan kralj pripravlja svome sinu, da li bi ičeg falilo, da li bi išta pošlo po krivu, da li bi se mogla naći zamjerka ičemu? Možemo samo zamišljati potoke i slapove obilja na toj svadbi i nastaviti maštati. Ali ta slika iz mašte je pripremljena za nas. Sve ono za čim naše srce čezne, radost, ljubav, nježnost, bezbrižnost … punina života pripremljena je za nas.
Ali mi imamo pametnijeg posla ili nas jednostavno ne zanima , ne želimo doći.
Čudimo se svojim životima i svemu što u njima nedostaje. Čudimo se praznini i jadu koji nas crpi, muci koji prolazimo, a znamo da ne bi trebali.
Neznanje i nepoznavanje kralja je naš problem. Odrastamo slušajući svakakve priče, jadikovke očajnika koji su "na zemlji" i obavezno u pravu, kada govore iz svog iskustva kako je život težak, da moramo trpjeti, da se moramo sa svime pomiriti i da nam se ne isplati težiti nečem boljem i višem. To je njihovo istinsko iskustvo jer se u životu oslanjaju samo na sebe , uzdaju se samo u sebe Takav se nikad nije ni usudio maštati kako izgleda gozba.
Ono što mi ne znamo je da je gozba već spremna, da ne trebamo ništa raditi ili doprinositi vlastitim trudom , nego jednostavno doći iskrena i radosna srca. Bez obzira da li smo dobri ili zli, kralj je taj koji će se pobrinuti da ako nismo bili dostojni, postanemo i spremni uđemo u dvoranu.
Svi smo pozvani na gozbu, gozba je spremna , mi samo trebamo doći i uživati.
Uzdajmo se u Gospodina da on najbolje zna naš ukus i životne apetite, neka nas on vodi da stignemo na gozbu još u ovom životu.
Komentar (Klub Kristofori)
Kralj, njegov sin, svadba, uzvanici, sluge, provlače se kroz ove rečenice. Kralj predstavlja Boga, Sin Isusa, sluge su onda i Božje, svadba je preobrazba i proslava, mogli bismo dodati i spasenje. I što onda ostaje kada se sve posloži po tom redu? Ostajemo mi uzvanici i poziv od Boga koji poziva svoj narod (nas) da uđe u živo zajedništvo, da uđe u svoju preobrazbu i proslavi se po Njemu.
Svadbu možemo shvatiti i kao raskršće na kojem se nalazimo. S jedne strane, proslava i veselje a s druge, posljedice neodazivanja na poziv. Ovdje mislimo na Božji poziv koji nam Bog uvijek i neprestano upućuje: da kroz Njegov izljev ljubavi, konačno svojim životima pozitivno odgovorimo na pozive.
Svaka naša odluka, svaki pokret svog srca i cijela savjest mogu biti raskršće i odgovor na poziv. Bog nas zove da na raskršćima naših svakodnevnica pođemo Njegovim putem.
Svadbeno ruho Sina svjedoči Božju ljubav na više načina. Kroz djela koja činimo i koja su na razmatranju vjernosti i ispunjenja zapovjedi kao trajan poziv da se ogrnemo u novo, svadbeno ruho Isusa, koji će obasjati put k vječnoj gozbi.
m.b.
Tags: Book 13